Vitez slomljenog srca
Uvek se pita':šta je ono što čoveka čini srećnim, šta je ono što mene ispunjava...?
Nosim "metalni oklop", a srce nema šta da štiti, i kad kad osetim britku oštricu mača na licu, ali tada me i ne boli, kao kada takne najdublje odaje, kada takne srce.... Lagala sam druge, a samo sam sebe lagala, pokazala sam i što nisam imala, ali to je samo odbrambeni sistem, kojim sam se štitila, nešto što sam uvek htela biti, a nikada nisam bila...
Zato sam danas stala na noge, ili mozda opet lažem samu sebe? Ali ne, ne lažem sebe više, jer sam ponovo počela nizati stihove, koje vezem unutar srca svoga, ponovo sam pronašla deo sebe koji sam davno izgubila u vrtlogu zanosa - zvanom ljubav!
DOBRO DOSŠLI NA MOJ BLOG, I BOLJE VAS NAŠLI MOJI STIHOVI!
5 Komentari |
0 Trekbekovi