Večeras ne bih pisala, večeras bih pevala...
Noc se spustila na ovaj hladan grad, meni je lakše jer si u mom naručju bio do sad... Ali mi je teško kad od tebe krene, teško mi je ledja da okrenem... Mojoj sreci, mojoj ljubavi i mom životu... Ali lakše mi bude kada znam da spavaš u toploj postelji, i ljubiš me u snu, onda kao da sam tu, u tvom naručju...
Ponekad i preterujem, jer te želim previše, jer te ne dam drugima, i nekoj drugoj da o tebi pise... Često razmislim pak, da te ne gušim svojom potrebom da te ljubim i volim danima i noćima, ali shvataš, nadam se, da mi trebas, a i ja sam tebi potrebna...
Tvoji su me poljupci nocas probudili, tvoje ruke kosu rasplele, i zato budi tu samo za mene... Shvatićes koliko ova žena zna da voli, i onda kada je duša boli... Shvatićeš, a možda si i već shvatio, da pored mene nikada do sada nisi patio, niti ćeš ikada, samo budi moja postelja, budi moja sudbina...
Sklopi oči, da ih poljubim na tren, a onda sanjaj lepe sne... Jer uz tebe ja imam sve, i kad poželiš ti imaćeš me!!!
Samo tvoja, ma ni Božija!!!!
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi